Plate zaposlenih u javnom sektoru biće u novembru povećane za blizu 10 odsto u proseku, a ekonomski i politički analitičari kažu za VOICE da je reč o povećanju koje nije motivisano ekonomskim već pre svega predizbornim razlozima. Oni u ovom potezu vide nameru vlasti da obezbedi što širu podršku u biračkom telu za izbore nakon kojih će na red verovatno doći rešavanje pitanja Kosova, ali i želju da se konačno ispuni obećanje koje je predsednik Aleksandar Vučić dao još pre četiri godine – da će prosečna plata u zemlji premašiti 500 evra.
“Čini mi se da je to posledica želje i ministra finansija Siniše Malog i cele vlade na čelu sa premijerkom Anom Brnabić da pokušaju da predsedniku serviraju najlepše novogodišnje želje: da može da se kaže da je njegovo četiri godine staro obećanje konačno ispunjeno”, kaže za VOICE Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a.
Vlada je usvojila predlog rebalansa budžeta kojim se obezbeđuje povećanje zarada zaposlenima u javnom sektoru između osam i 15 procenata. Kako je izjavila predsednica Vlade, najveće povećanje ličnih dohodaka dobiće medicinske sestre – 15 odsto, lekari te zaposleni u sektorima nauke i kulture imaće veća primanja za 10 procenata, dok će plate najmanje porasti u državnoj administraciji, osam odsto.
U proseku, kaže ministar finansija, plate će porasti za 9,6 odsto.
Takođe, rebalansom je obezbeđen novac za jednokratno davanje penzionerima od 5.000 dinara.
„Situacija šizofrena, prave nered u javnim finansijama“
Ekonomisti upozoravaju da bi ekonomski opravdano povećanje plata moglo da bude samo ono koje je u skladu sa rastom produktivnosti privrede.
“Kada se gledaju ekonomski parametri, plate bi trebalo da prate rast produktivnosti, barem nominalni rast bruto domaćeg proizvoda, ali to u Srbiji već nekoliko godina nije slučaj”, objašnjava Ćulibrk.
Projektovani rast BDP-a u ovoj godini je 3,5 odsto, ali procene ekonomista govore da se to neće ostvariti, već da će on biti za pola procentnog poena niži – tri odsto. Kada se tome pridoda da je, prema poslednjim podacima Narodne banke, međugodišnja inflacija u avgustu iznosila 1,3 odsto, jasno je da nominalno (računajući i inflaciju) BDP Srbije u ovoj godini neće porasti za više od pet procenata.
To znači da je Vlada odlučila da plate u javnom sektoru poveća maltene duplo više od ekonomski opravdanog.
“Rast mase zarada iznad stope od šest ili sedam odsto bi se verovatno pre mogao objasniti političkim nego ekonomskim razlozima, imajući u vidu da je dostizanje određenih ciljeva u visini prosečne zarade postavljeno visoko na listi ciljeva ekonomske politike”, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović.
U Vladi kažu da je prostor za povećanje plata u ovogodišnjem budžetu nastao usled uvećanih prihoda državne kase i da je namera da se, kako kaže premijerka, deo tih prihoda “vrati građanima”.
“Na kraju avgusta smo imali suficit od 46,4 milijardi dinara, što je za 60 milijardi više od očekivanog”, rekla je Ana Brnabić.
“Ako se već hvale velikim viškom u budžetu, interesantno je kako nikome u vlasti nije palo na pamet da smanjuje poresko opterećenje privatnog sektora i da na taj način i privatnom sektoru ostane više novca, kako za investicije, tako i za povećanje zarada. Država se hvali viškom a onda ga deli onima koji troše a ne onima koji stvaraju”, kaže Ćulibrk.
On tu situaciju ocenjuje kao “šizofrenu” i izražava bojazan da, nakon što je nekoliko godina Vlada pokušavala da uvede red u javne finansije, sada država kreće u suprotnom smeru.
“Čini mi se da sada ovim prave najveći nered upravo u javnim finansijama. Apsolutno nije ekonomski već politički motivisano. Umesto da se pomogne privatnom sektoru, jer bez novih investicija u privatnom sektoru nema rasta investicija na dugi rok. Privredni rast je osnova i za rast standarda i za rast plata. Mi, na žalost, radimo sve obrnuto i sada ćemo sve zalihe koje smo napravili iskoristiti da ih pojedemo, kao što smo uvek do sada to radili”, upozorava sagovornik VOICE-a.
Sociolog politike sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Jovan Komšić kaže, da barem prema podacima sa kojima javnost raspolaže, prostora za povećanja plata u budžetu ima i da ovaj potez neće napraviti štetu javnim finansijama u onoj meri u kojoj je to bio slučaj 2008. kada su penzije povećane za 10 odsto, kao uslov Partije ujedinjenih penzionera za ulazak u tadašnju Vladu. Ipak, dodaje on, da je reč o političkom potezu sa namerom da se pridobije veća podrška u biračkom telu pokazuje i činjenica da se zarade povećavaju od 1. novembra, a ne nakon nove godine i usvajanja budžeta za 2020.
“S obzirom na to koliko veliki procenat zaposlenih u Srbiji radi u javnom sektoru, jasno je da vlasti računaju da će to doprineti pozitivnom glasačkom raspoloženju kod građana”, kaže Komšić za VOICE.
Strah od gubitka većinske podrške u biračkom telu
On podseća da je povećanje zarada u javnom sektoru tokom poslednjih decenija, odnosno od uvođenja višestranačja 1990, bilo signal da se vladajuće strukture pripremaju za izbornu proveru podrške svojoj vlasti.
Otvara se pitanje i zašto se Srpska napredna stranka sada po prvi put od kako je preuzela vlast služi povećanjem zarada pred izbore.
“Činjenica je da oni to do sada nisu radili i da su u neke prethodne izbore ulazili u vreme primene mera finansijske konsolidacije. Te mere su po definiciji vrlo nepopularne. Nije popularno ni u jednoj demokratskoj državi, pa čak ni u nedemokratskoj, kresati plate i penzije, kao što je to bilo učinjeno 2014”, podseća Komšić.
On ne veruje da SNS sada to radi iz straha da bi mogla da izgubi većinsku podršku u biračkom telu i navodi da istraživanja govore da vladajuća koalicija ima sasvim dovoljnu potporu građana, između 53 do 55 odsto.
Ipak, vlasti očigledno računaju da bi mogli još da je ojačaju. Mislim da je stvar u delikatnosti momenta koji predstoji nakon izbora: očekuje se da budu sistemski rešavana krajnje ozbiljna i politički kontroverzna pitanja, pre svega eventualno rešavanje problema Kosova. Iz tog razloga vlasti žele da delotvornim uticajem povećanja plata utiču na povećanu podršku građana. Pogotovo što će opozicija koristiti eventualni kompromis Beograda i Prištine za političko osporavanje podrške vladajućoj koaliciji”, napominje Komšić.
Prosečna plata u Srbiji je, prema poslednijm podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu iznosila 53.633, odnosno 456 evra po aktuelnom deviznom kursu Narodne banke.
Ćulibrk navodi da je reblans budžeta urađen da bi se povećale plate pre Nove godine, “ne bi li se na neki način ispunilo političko obećanje predsednika Vučića da će do kraja godine prosečna plata preskočiti 500 evra”.
On podseća da je Vučić prvi put to obećao za Božić 2016, pa ponavljao 2017. i 2018, te da je ovo već četvrta godina kako daje to obećanje koje ne ispunjava.
“Kada je 2016. to rekao tvrdio sam da nije moguće da se to ostvari do kraja te godine, a isto je bilo i 2017. i 2018. Tri godine sam bio u pravu”, napominje sagovornk VOICE-a. On podseća da je početkom ove godine obećao da će dati ostavku na mesto glavnog urednika NIN-a ukoliko prosečna plata u ovoj godini bude 500 evra.
“Ali, ona neće biti 500 evra, prosečna plata u ovoj godini neće biti viša od 460 ili 470 evra. Moguće je da će u decembru preskočiti tu granicu jer će se zajedno sa platom u tom mesecu isplatiti i deo januarskih zarada zbog praznika. Ali će već u januaru, prosek opet skliznuti ispod 500 evra”, kaže Ćulibrk.
Jer, predočava, u javnom sektoru radi blizu trećine zaposlenih, odnosno oko oko 600.000 ljudi, od ukupno dva miliona zaposlenih u Srbiji, dok u privatnom sektoru plate neće biti povećavane, pogotovo ne u iznosu u kojem Vlada to čini.
Ako se 10 odsto povećanja iz javnog sektora podeli na sve zaposlene, to znači da će zarade u proseku biti povećane za tri, najviše četiri odsto.
“Ako je prosečna plata sad 460 evra, to znači da bi u decembru, bez isplate unapred dela januarske plate, prosečna zarada bila 480 evra i predsednik opet ne bi ispunio svoje obećanje. Verujem da će u decembru stoga biti isplaćen i deo januarske zarade i bonusi i sve što je moguće, ne bi li se predsedniku bar taj jedan mesec ispunila želja”, kaže Ćulibrk.
Vladimir Čvorkov (VOICE)
